Crowdfunding u Srbiji

15.1.2018

„Uspeh je uvek dete smelosti“, tvrdio je pre više od tri veka poznati francuski filozof Volter, verovatno ne slutivši koliko će ovaj zaključak biti aktuelan i u vremenu brzog tehnološkog razvoja. Danas, kada se gotovo svakodnevno pojavljuju nove ideje i proizvodi, potrebna je određena doza hrabrosti da bi se učestvovalo u toj utakmici. Ipak, kao što nas je naučio popularni Del Boj iz britanske serije Mućke – profitira samo onaj ko reskira. Ko ne pokuša, već je na gubitku.

Novim preduzetničkim i društvenim inicijativama pruža se širok spektar mogućnosti za razvoj, a jedna od njih je i crowdfunding. Ovaj način prikupljanja sredstava zaživeo je i u Srbiji i regionu, ali je njegov rast primetno sporiji nego u zemljama sa razvijenijom ekonomijom.

Potencijal za čitav region

Crowdfunding tržište u našem regionu je od 2012. do 2016. godine poraslo za 450%. Ali, kada se uzme u obzir da je oko 80% prikupljenih sredstava otišlo u Sloveniju, jasno je da u preostalih pet zemalja – Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Makedoniji - ima još mnogo prostora za unapređenje. Po ukupnoj vrednosti uspešnih crowdfuning kampanja prva je Slovenija, zatim Hrvatska, a Srbija je tek na trećem mestu.  

Prema podacima iz studije Crowdfunding u Srbiji koju je za Nemačko-srpsku inicijativu za održivi rast i zapošljavanje sprovelo društveno preduzeće Brodoto, tokom pomenute četiri godine u regionu je prikupljeno 9 miliona dolara za oko 2.200 različitih kampanja iz oblasti obrazovanja, preduzetništva i umetnosti. Od ukupnog broja crowdfunding kampanja samo 10% je bilo uspešno, a podržalo ih je tek 0,5% stanovništva ovog regiona.

Nasuprot tome, više od petine Amerikanaca uložilo je novac u ovakve kampanje, dok je oko 3% njihovih sunarodnika pokrenulo svoj projekat na crowdfunding platformama. Slične brojke zabeležene su i u zapadnoevropskim državama. Gde je u svemu ovome Srbija?

U prvoj brzini

Broj backer-a koji u Srbiji finansijski podržavaju crowdfunding kampanje iznosi svega 0,03% stanovništva. Kako je pokazala analiza podataka sa tzv. reward-based platformi Kickstarter i Indiegogo, urađena za potrebe pomenute studije, ova brojka je višestruko manja od proseka u regionu. Rast broja kampanja koji je u Srbiji između 2012. i 2016. godine iznosio 400%, takođe je sporiji od proseka u regionu koji je iznosio 450%. Isto važi i kada je u pitanju procenat uspešnosti kampanja koji iznosi 7,2%, dok je u regionu 10%.

U Srbiji je do 2016. preko ove dve platforme prikupljeno 653.134 američkih dolara. Broj onih koji su se osmelili da na Kickstarter-u i Indiegogo-u potraže početni kapital za realizaciju svojih ideja narastao je sa 28 kampanja, koliko ih je bilo 2012. godine, na 143 u 2016. godini. Ako bi se rast broja kampanja nastavio ovim tempom, brzo bi se proširila i svest o crowdfunding-u, kao i spremnost da se on podrži.

Taj rast je, međutim, bio najveći između 2012. i 2013. kada je iznosio 100%, dok je između 2015. i 2016. pao na 12%. Dobra vest je da je u međuvremenu u Srbiji za 164% povećan broj onih koji su spremni da finansijski podrže ideje na crowdfunding platformama - u 2016. godini čak 3148 backer-a podržalo je razne projekte. Ohrabruje i podatak da je u prve dve analizirane godine samo pet kampanja uspelo da privuče traženi novčani iznos, da bi u poslednje dve godine taj broj porastao na oko dvadeset kampanja, od kojih su neke uspele da prikupe i veoma značajne sume, kao na primer najuspešnija kampanja u Srbiji koju je realizovao Startit. Oni su na crowdfunding platformi Kickstarter za kratak vremenski period uspeli da obezbede više od 100.000 dolara.

Preduzimljivi umetnici

Dve najpoznatije crowdfunding platforme u Srbiji beleže različite rezultate. Procenat uspešnosti na Indiegogo-u je 3%, dok je na Kickstarter-u 37%. Ovaj kontrast ne čudi s obzirom na Kickstarter-ov model „sve ili ništa“. Na ovoj platformi kampanje dobijaju novac tek ako prikupe 100% traženog iznosa, dok na Indiegogo-u pokretač kampanje dobija sve što je prikupio, čak i ako nije ispunio zadati cilj.

Sa druge strane, između ove dve platforme nema velikih razlika kada je reč o oblastima u kojima se pokreću kampanje. Osim što se na Kickstarter-u nisu prikupljala sredstva za projekte fokusirane na zajednicu, ljudska prava i lokalno preduzetništvo, a bilo je nešto više kampanja za umetničke projekte, naročito u oblasti filma i video igara. U Srbiji se najčešće crowdfund-uju umetnički projekti sa učešćem od 32% u ukupnom broju kampanja, dok oblasti poput ljudskih prava, zaštite životne sredine pa čak i razvoja tehnologije imaju svaka ponaosob manje od 4% učešća u ukupnom broju prijavljenih projekata. Takav odnos se značajno razlikuje od trenda na razvijenim crowdfunding tržištima, gde je tehnologija jedno od najpopularnijih područja za ulaganje.

Šansa za uspeh

Kada se odlučite za pokretanje crowdfunding kampanje jedan od prvih saveta stručnjaka je da budete realni prilikom izračunavanja iznosa koji tražite. Jer, iskusni backer-i umeju da procene da li ste bili objektivni i da li ćete sa traženom cifrom uspeti da realizujete projekat.

Domaća praksa je pokazala da je uspešnost kampanja obrnuto proporcionalna traženom iznosu – u proseku su bile najuspešnije kampanje koje su prikupljale skromnija sredstva, između 1.000 i 5.000 dolara. Od 570 analiziranih kampanja u Srbiji, za koje su tražene veoma različite svote novca, od samo 100 dolara do čak nekoliko miliona dolara, tek 41 uspela je da prikupi planirana sredstva.  

Osim realne finansijske računice, za uspešno prikupljanje sredstava preko crowdfunding platformi potrebno je i dobro pripremiti i promovisati kampanju kako bi se doprlo do ciljne grupe koja može biti zainteresovana da je finansijski podrži. Takođe, u Srbiji prosečna uspešnost kampanja na ova dva sajta ne zavisi značajnije od oblasti u kojoj je pokrenuta. U svim oblastima procenat uspeha iznosi između 16% i 20%, s tim što su preduzetničke ideje donekle manje uspešne od onih iz oblasti umetnosti.  

Statistika, međutim, ne treba da obeshrabri potencijalne preduzetnike koji žele da se upuste u ovaj vid alternativnog finansiranja. To potvrđuju uspešni poslovni projekti koji su sakupili i više sredstava nego što su tražili, poput zajedničke kampanje dizajnerskog inkubatora Nova iskra i društvenog preduzeća Folkk, koje se bavi održivom proizvodnjom povezujući mlade dizajnere sa zanatlijama. Crowdfunding je pomogao i da se na tržištu nađu srpski proizvodi poput neobičnih karata za igranje Asylum, Deux kreme za ruke napravljene od lokalnih sastojaka, video igrice Columnae, Starinskog kuvara Južne Srbije i drugih. Svi oni su crowdfunding-om dobili mnogo više od finansijske podrške, a nisu imali puno toga da izgube, ako izuzmemo trud i vreme uloženo u vođenje kampanje.