Investicijski crowdfunding 1.01

3.10.2018

Investicijski crowdfunding, u svetu poznatiji kao equity crowdfunding ili crowd investing, najnoviji je tip grupnog finansiranja. Investicijski crowdfunding vrlo je sličan nagradnom, te se mogu povući različite paralele kako bi se olakšalo razumevanje kako ovaj tip crowdfunding funkcioniše. Zbog toga što uključuje više različitih aktera, kao i hartije od vrednosti i malo drugačije procese komunikacije sa investitorima nakon same kampanje, ovo je najkompleksniji oblik crowdfunding-a.

U odnosu na nagradno grupno finansiranje, kroz kampanje investicijskog crowdfunding-a umesto nagrade odnosno perk-a, ovde backer-i postaju investitori i za tu investiciju dobijaju hartije od vrednosti. Na ovaj način oni dobijaju udeo u kompaniji odnosno dobijaju pravo na učešće u budućim novčanim tokovima kompanije koja je pokrenula crowdfunding kampanju. Upravo zbog toga što backer-i postaju manjinski vlasnici u kompaniji koja je odlučila da se finansira na ovaj način, ovaj oblik crowdfunding-a i jeste najkomplikovaniji. Ovo je takođe i jedan od razloga zašto ovaj oblik crowdfunding-a mora biti regulisan od strane regulatornih tela zemalja u kojima se sprovodi. U Americi je to zakon koji je stupio na snagu u maju 2016. godine kao deo zakona JOBS 2012, dok je u Evropi investicijski crowdfunding regulisan Direktivom 2010/73/EU. Zahvaljujući ovim regulativama, novac u kampanji se može prikupiti od velikog broja backer-a koji imaju slabiju finansijsku moć, odnosno spremni su da ulože značajno manje iznose sredstava u odnosu na profesionalne investitore. Ipak od početka investicijskog crowdfunding-a do danas, postoji trend da sve više novac uplaćuju i profesionalni investitori privučeni ovim novim načinom finansiranja.

 

Kao i kod nagradnog crowdfunding-a, transakcije vezane za investicijski crowdfunding dešavaju se na crowdfunding platformama. Crowdfunding platforme su u ovom slučaju finansijski posrednici između pokretača kampanja koji su uglavnom i vlasnici kompanija i backer-a koji su investitori. Neke od najpoznatijih platformi su Crowdcube i Wefunder, a od pre nekoliko godina postoji i Funderbeam, koji od prošle godine već funkcioniše u Hrvatskoj. Platforme moraju biti registrovane kod nadležnih organa, a sve transakcije koje se dešavaju na platformi se precizno evidentiraju. Takođe, platforma je u obavezi da odbije svaku kompaniju za koju veruje da njihova ponuda hartija od vrednosti predstavlja potencijalnu prevaru. Na sledećoj grafici možete da vidite kako izgleda jedna transakcija investicijskog crowdfunding-a.

 

 

 

Investitori koji ulažu svoj novac u neku od kampanja investicijskog crowdfunding-a, oni u najvećem broju slučajeva imaju finansijski motiv kao razlog za ulaganje. To znači da je investitorima potrebno ponuditi primamljive prinose koji će oni ostvariti ukoliko ulože novac baš u vašu kampanju. Taj prinos može da potiče iz različitih izvora, a to zavisi od toga koju hartiju od vrednosti je kompanija izabrala. Svaka platforma stavlja pred pokretače kampanja različite izbore. Ovde je važno da naglasim da investitori ponekad treba i te kako da se strpe da bi sačekali prinose koji će zadovoljiti njihova očekivanja. Ono što ove kampanje možda čini manje primamljivim za vlasnike kompanija je to što je poželjno da otkriju značajan deo svojih poslovnih operacija i informacija da bi investitori stekli utisak o tome kako posluje njihova kompanija i da bi se odlučili da ulože novac baš u nju, iako je transparentnost takođe jedan od glavnih razloga zbog kojih crowdfunding funkcioniše.

 

Na kraju, ni ove transakcije ne moraju biti mnogo komplikovane, ali to dosta zavisi i od dobre zakonske regulative koja podržava razvoj investicijskog crowdfunding-a i dobro osmišljenog plana kampanje od strane vlasnika kompanije/preduzeća, start-upa.