Spas ili gas?

15.6.2020

Crowdfunding kampanje su rezervisane kako za kompanije i projekte u ranoj fazi tako i za one u razvoju, ali i za „velike igrače“. Svakako, njihov pristup samim kampanjama se razlikuje, i nije pogrešno koristiti crowdfunding u bilo kom trenutku. Ipak, mnogi postavljaju pitanje kako će njihovi potencijalni backer-i reagovati na kampanje koje pokreću u određenom trenutku. Da li kampanje treba pokretati kada imate problem i kada su one viđene kao spas, ili ih treba pokrenuti kada dodajete gas? Koji pristup je bolji?

Crowdfunding kao spas

U nedeljama iza nas mnogo se pisalo i razgovaralo o crowdfunding-u kao načinu da se mala i srednja preduzeća spasu od gašenja i stanu na noge nakon pandemije koronavirusa. Do sada smo mogli da vidimo da je mnogima taj pristup pomogao, kao i da su platforme izašle u susret malim i srednjim preduzećima.

Takođe, crowdfunding je viđen kao spas u sferi medija, pa su mnogi mediji pokrenuli crowdfunding kampanje za pretplatu kako bi obezbedili sredstva za neometan rad, posebno nakon pada prodaje štampanih izdanja. U Srbiji su mnogi mediji civilnog društva, ali i tradicionalni mediji pokrenuli ovakve kampanje usled nedostatka pristupa projektnom finansiranju, ali i zbog drugih problema koji ga prate.

Ide gas

Sa druge strane, mnoge velike kompanije su pokrenule svoje crowdfunding kampanje kako bi unapredile svoje poslovanje ili ponudile nove usluge. Pivara Brewdog je tako nakon više uspešnih equity crowdfunding kampanja pokrenula (uspešnu) crowdfunding kampanju na platformi Indiegogo sa idejom da otvori prvi kraft hotel na svetu.

Takođe, pominjali smo da i velike kompanije kao što su Sony ili Xiaomi imaju svoje crowdfunding platforme. Kompanija FirstBuild, koja je u vlasništvu američkog giganta General Electrics, iza sebe ima već četiri uspešne Indiegogo kampanje za male kućne aparate koje proizvodi. Iako je ovoj kompaniji finansiranje proizvodnje bilo manje problematično, ona je crowdfunding koristila pre svega zbog marketinga.

Gde je onda rizik?

Dilema sa početka ovog teksta obično se javlja kao posledica nedostatka planiranja kampanje i nedovoljno razvijenih veština za vođenje kampanje ili nedovoljno jasno definisane ciljne grupe, odnosno zajednice. Ukoliko pretpostavite da će ciljna grupa vaš projekat videti kao očajnički potez, onda ili ne poznajete ciljnu grupu, ili niste dobro postavili stvari u kampanji.

Recimo, ako pričamo o novinama kojima mali tiraž ne dozvoljava da nastave sa izdavanjem i zbog toga im preti gašenje, važno je šta je to što će u kampanji biti komunicirano prema zajednici. Ako u takvoj kampanji autori stave fokus samo na finansijski aspekt opstanka kompanije, onda to može da zvuči kao očajnički potez. Ipak, ako se obrate malo drugačije i fokusiraju na to zašto je važno da postoji pluralizam medija, slobodna štampa ili istraživačko novinarstvo, to već zvuči daleko drugačije.

Zajednica je ključ

Rizik da backer-i shvate nešto pogrešno se rešava tako što dobro upoznate svoju zajednicu i radite na njenom građenju pre pokretanja kampanje. Ako ste važni zajednici, ako je ono što radite ili proizvodite važno zajednici, onda će i vaš opstanak biti važan.

Sa druge strane, ako imate već razvijenu kompaniju, kupce, stalne mušterije, odnosno zajednicu pokretanje crowdfunding kampanje će dati zajednici priliku da učestvuje u razvoju kompanije čije proizvode ili usluge već koristi.

Sve u svemu, nije pogrešno koristiti crowdfunding ni kada je poslednja opcija, a ni onda kada je način da se napravi korak napred u poslovanju. Ono što je važno jeste da se zajednica dobro poznaje i da se radi na njenoj aktivaciji. Ako ste izgradili zajednicu, imate kvalitetan kontakt sa njom, poznajete je dobro, onda je sasvim svejedno u koju svrhu od navedenih ćete koristiti crowdfunding.