Crowdfunding za lične potrebe tokom pandemije – etičke dileme i dometi

13.4.2020

U danima iza nas Sjedinjene Američke Države postaju jedno od svetskih žarišta širenja koronavirusa, a sve veći broj građana oseća posledice. Mnogi su ostali bez posla, a milioni ljudi su doskoro bili zabrinuti kako će platiti troškove lečenja ukoliko se zaraze koronavirusom. Pandemija je mnoge navela da pokrenu crowdfunding kampanje kako bi sačuvali svoje kompanije, radna mesta, pa čak i mogli da pokriju osnovne životne troškove.

Broj kampanja u vezi sa koronavirusom na platformi GoFundMe je od 20. do 24. marta 2020. porastao za čak 60%, sa 22 000 na 35 000. Na ovoj platformi namenjenoj humanitarnom crowdfunding-u, kampanje idu od onih u kojima se prikupljaju sredstva za sahrane, preko onih u kojima se obezbeđuje pomoć za pokrivanje troškova lečenja do onih u kojima se prikupljaju sredstva kao pomoć nezaposlenima.

Iako je u prethodnom periodu kroz ove kampanje prikupljeno više od 60 miliona američkih dolara, najveći broj kampanja i dalje ostaje neuspešan. Generalno, čak 90% kampanja koje su pokrenute radi prikupljanja sredstava za pokrivanje troškova ili dela troškova zdravstvene zaštite su neuspešne, a one koje su uspešne nisu nužno one kojima se rešavaju hitni i ozbiljni problemi. Etički problemi koji prate ove kampanje nisu novost, pa ih mnogi dovode u pitanje, jer je njihov učinak često sporan. Kritika da ove kampanje nisu fer, a ni efikasne je opravdana, što su mnogi i primetili.

I crowdfunding kampanje se odvijaju u društvenom kontekstu baš kao i ostatak života, pa se problemi koji prate ovaj kontekst preslikavaju i na njih. Istraživanje je pokazalo da kampanje koje se vode za potrebe Afroamerikanaca prihoduju 22 američka dolara po donaciji manje od onih koje se vode za potrebe stanovnika bele rase SAD-a. Takođe, primećeno je da su davanja često uslovljena i socijalnim statusom backer-a. Drugim rečima, crowdfunding kampanje koje se tiču ličnih potreba mogu da reflektuju i ojačaju nečije poglede na svet koji nisu uvek baš tako humani.

Ono što je važno razumeti kada govorimo o crowdfunding-u koji se tiče nečijih ličnih potreba jeste da on nije rešenje, već samo jedan od pomoćnih alata. Sistemska rešenja koja ne ostavljaju ljude prepuštene sebi samima su neophodna i od crowdfunding-a ne treba očekivati da zameni zdravstveno osiguranje.

Crowdfunding za lične potrebe ima svoja ograničenja i ona su sigurno još vidljivija u vreme krize. Da ponovimo, crowdfunding ne treba posmatrati kao zamenu za pokrivanje troškova u sistemu zdravstvene zaštite ili zdravstveno osiguranje, stoga i ne treba očekivati da to bude. U svakom slučaju, treba podržati i ono što platforme kao što je GoFundMe rade, kao i kampanje koje su pokrenute na platformi Donacije.rs.

Jasno je da ćemo i ovu krizu prebroditi i da to možemo da uradimo samo zajedno. Crowdfunding nije jedini način za to, ali sigurno može da da svoj doprinos.