Unapređenje pravnog okvira za razvoj grupnog finansiranja

21.7.2021

Trag fondacija i Catalyst Balkans su u okviru projekta „Unapređenje pravnog okvira za razvoj grupnog finansiranja u Srbiji” uradili pravnu analizu i istraživanje praktične primene grupnog finansiranja i donacija koje se uplaćuju elektronski. S tim u vezi, 8. jula je održan i radni sastanak na temu unapređenja pravnog i fiskalnog okvira za grupno finansiranje na bazi donacija u Srbiji.

U Srbiji trenutno ne postoji nijedan propis koji direktno reguliše crowdfunding kao vid finansiranja. Prepreke na koje se nailazi, između ostalog, odnose se na priliv deviznih sredstava iz inostranstva, korišćenje stranih institucija elektronskog novca, kao i dokazivanje osnova (donacija) po kom se vrši uplata određenih sredstava. Pravni okvir za donacijski crowdfunding važno je regulisati kako zbog visokog procenta uspešnosti kampanja kod ovakvog modela grupnog finansiranja, tako i zbog njihove pouzdanosti i transparentnosti. Više od 80% kampanja grupnog finansiranja na bazi donacije na platformi Donacije.rs je do sada uspešno realizovano, što ukazuje na to da građani i poslovni sektor žele da koriste brz i lak način za doniranje. Takođe, u odnosu na standardno doniranje, na ovaj način su sigurniji da novac odlazi gde je namenjen, ali i više upoznati sa time na koji način se novac troši.

Predstavićemo neke od zaključaka iznetih u publikaciji, a koji su bili i tema radnog sastanka.

Kao što je mnogo puta do sada i pomenuto, najjednostavniji model grupnog finansiranja je donacijski crowdfunding, koji za cilj ima podršku projektima od šireg društvenog značaja. Novac se prikuplja putem interneta kroz različite online platforme, u precizno definisanom vremenskom periodu, a lica koja doniraju ne očekuju ništa za uzvrat. U Srbiji postoji samo jedna crowdfunding platforma - Donacije.rs, preko koje je za tri godine prikupljeno više od 550.000 evra za različite inicijative. Značaj donacijskog crowdfundinga ogleda se u podršci širokom spektru programa - od humanitarnih, preko onih koji su značajni za lokalnu zajednicu, do istraživanja i razvoja, inovativnim tehnološkim rešenjima i raznim drugim temama. Zbog lake procedure doniranja, sve više novca se prikuplja na ovaj način. Donacijski crowdfunding nas podseća da upravo građani i zajednica imaju veliku moć da utiču na promene i da čine dobro. Važnu ulogu u podsticanju ove vrste davanja imaju dugoročne zakonodavne inicijative, kao i redovna regulacija pravnog okvira u skladu sa aktuelnim trendovima.

Kada govorimo o rastu broja onlajn donacija, od izuzetne važnosti je saradnja banaka sa organizacijama i institucijama na polju promocije onlajn plaćanja, ali i po pitanju samog razvoja kulture elektronske trgovine u Srbiji. Kako bi se prevazišali izazovi u procesima grupnog finansiranja i primanja elektronski uplaćenih donacija, potrebno je uspostaviti dijalog i saradnju sa bankama.

Pre svega, neophodno je kreiranje posebnih ponuda za neprofitni sektor, odnosno za organizacije i institucije koje žele da na svojim internet stranicama omoguće korisnicima korišćenje opcije onlajn doniranja. Ovo podrazumeva i posebna tehnička rešenja prilagođena za donacijski crowdfunding, jer su tehnička rešenja koja postoje prilagođena samo e-shopovima.

Da bi donacijski crowdfunding u Srbiji bio regulisan kroz pravni okvir, od izuzetnog značaja su:

·         Zakon o porezu na dohodak građana, u okviru kog je potrebno jasno regulisati slučajeve oslobađanja od poreza na dohodak, kada fizičko lice primi donaciju,

·         Zakon o porezima na imovinu, gde je primaocima donacija (organizaciji ili instituciji) važno razjasniti da im se priznaje oslobađanje od poreza i kada je novac prikupljen na ovaj način i

·         Zakon o platnim uslugama, kroz koji se pojašnjava da postojeće platforme nisu u obavezi da se registruju kao platne institucije.

Prvi koraci koji se predlažu u cilju regulacije pravnog i fiskalnog okvira za donacijski crowdfunding su:

·         Dopuna Šifarnika Narodne banke Srbije u okviru Zakona o deviznom poslovanju

Nepostojanje šifre plaćanja za priliv po osnovu grupnog finansiranja otežava i produžava administrativni proces kako primaocima, tako i bankama. Dopuna Šifarnika se predlaže u okviru odeljka „Tekući račun – račun sekundarnog dohotka“, u delu - Pomoć i pokloni-ostali sektori (šifra 767), tako što će biti dopunjen sa „prilivi sa ili u vezi sa platformama za grupno finansiranje na bazi donacija ili na bazi nagrada, koje posreduju u prikupljanju novca za grupno finansiranje projekta“.

·         Tumačenje Člana 15. stava 1 Zakona o porezu na dobit pravnih lica

Poslovni sektor bi bio dodatno stimulisan ako bi se doniranje putem grupnog finansiranja priznalo kao poreski rashod, te bi iz tog razloga bilo značajno dobiti tumačenje Ministarstva finansija kojim se ove donacije tako tretirale.

Zašto je važno regulisati pravni okvir za grupno finansiranje na bazi donacija?

Zato što se kroz ovaj model finansiranja: podržavaju važne oblasti za koje se inače retko prikuplja novac i nisu na listi prioriteta, poput obrazovanja, kulture, umetnosti; obezbeđuje podrška malim i ruralnim zajednicama kojima sredstva nisu lako dostupna; omogućava reagovanje u kriznim situacijama, zahvaljujući brzoj i lakoj mobilizaciji darodavaca...

Donacijski crowdfunding, međutim, nije koristan samo tokom kriza, već nudi i mogućnost prikupljanja sredstava za različite teme namenjene razvoju zajednice koje kod drugih modela finansiranja nisu najzastupljenije.

*Sumirani rezultati pravne analize i istraživanja predstavljeni su posebnoj publikaciji. Projekat se sprovodi u saradnji sa Evropskim centrom za neprofitno pravo (ECNL), uz podršku Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID). Izrada ovog istraživanja omogućena je uz podršku američkog naroda putem Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).